Kako da se spasim?
Ovo je najvažnije pitanje koje možete postaviti tokom života na zemlji i odgovor na ovo pitanje je najvažnija činjenica od svih koje možete poznavati. Postoje samo dva mesta gde možete biti u večnosti. Jedno je Raj – u zajedništvu sa Bogom i Njegovim svetima. To mesto je toliko dobro da se teško opisati može. Drugo mesto je Pakao. To mesto je toliko loše, muke tog mesta su toliko strašne, da najstrašnije muke koje možete zamisliti na ovom svetu, trebate pomnožiti sa hiljadama da bi ste dobili muke tog mesta.
Spasenje je izbeći sudbinu da završite na lošem mestu, ka kojoj na žalost stremi većina ljudi i da dođete na put koji sigurno vodi u Carstvo Nebesko. Isus je o tome rekao : Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u život i malo ih je koji ga nalaze” (Matej7.13-14).
Ako manjina pronalazi put spasenja, jedna je stvar koju vredi zapamtiti - Nije dobro biti deo većine i većina nije u pravu. Većina je na putu za propast! Nemojte pitanje svog spasenja uzeti tako olako i reći: “Pa što da se zamaram sa tim – gde će svi tu ću i ja.” Jer to ćete onda i dobiti - završićete u paklu.
Bog nije hteo da budemo bez odgovora na ovo najvažnije pitanje, nego nam je dao konkretne i jasne odgovore na njega. Niti je On hteo da to bude stvar našeg samovoljnog mišljenja, jer bi smo pogrešili, a ulog je suviše velik – gde ćemo provoditi večnost.
Da prvo navedemo nekoliko činjenica o spasenju. Pre svega svako od nas treba spasenje jer: “ svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije“ (Rimljanima 3:23). Ovaj stih jasno govori da su svi sagrešili i niko ko je živeo na zemlji, sem Isusa, nije proživeo bezgrešno da bi mogao ući u slavu Božiju. Bog je postavio svoj standard u deset zapovedi:
„ Tada reče Bog sve ove riječi govoreći: Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga.
Nemoj imati drugih bogova uza me.
Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grijehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene; A činim milost na hiljadama onijeh koji me ljube i čuvaju zapovijesti moje.
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.
Sjećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
Ne ubij.
Ne čini preljube.
Ne kradi.
Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega.
Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega.“ (Izlazak 20:1-17).
Ovo je dakle Božiji standard i sam On svedoči da su svi sagrešili, svi su podbacili. Dovoljno je da ste samo jedu zapovest, samo jednom u životu prekršili, vi ste podbacili, svi smo i nismo dovoljno čisti za nebo. Treba nam očišćenje, treba nam spasenje.
Druga činjenica u vezi spasenja je ovo: sami ne možemo da se spasimo, potreban nam je spasitelj. Isus Hrist je umro na krstu i poneo kaznu za naše grehe, bio je pokopan i vaskrsao je za naše opravdanje. Kada bi mogli sami da se spasimo. Onda On ne bi morao da dolazi na zemlju, da se muči ovde, da umire tako strašnom smrću i da nosi našu kaznu na sebi. Da smo mogli to sami nekako, Bog bi nam onda pokazao kako to da učinimo. Ali mi to sami nismo mogli i On je morao da dođe da to odradi za nas.
Da predstavimo to ovako. Zamislite vaš život zapisan u jednoj knjizi. Tu su zapisane te neke stvari, vaši gresi. Ima tu i stranica ispisanih i dobrim delima. Ali stranice ispisane dobrim delima, nisu dovoljne da bi se izbrisale stranice ispisane vašim gresima, koji svedoče protiv vas, da ste izgubili slavu Božiju, da ste grešnik i da ne možete ući u nebo. Ali Bog je dao rešenje za to . Biblija kaže: “i krv Sina Njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha.“ (1.Jovanova 1:7).
Po ovim rečima, jedino krv Isusa Hrista može, pošto poverujemo u Njega i prihvatimo Ga za svog Spasitelja i Gospoda, jedino ona može da izbriše te stranice napisane protiv nas, sa našim gresima, iz knjige našeg života.
Mi trebamo spasitelja i samo je jedan, a to je Isus Hrist. On je rekao: „ ja sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene“ (Jovan 14:6).
Po Njegovim rečima On je jedini istiniti put i ne možemo doći u nebo bez Isusa. Svi drugi putevi su lažni.
Jedino je Isus onaj koji nas može primiti u nebo: „Svaki, dakle, koji mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima“ (Matej 10:32).
Hoćemo li biti u nebu zavisi od toga hoće li nas Isus priznati kao svoje, a to zavisi od toga hoćemo li mi Njega da priznamo za svog Spasitelja i Gospoda. Po tome vidimo da naša slobodna volja, igra važnu ulogu u našem spasenju. Bog nas neće prisiljavati da priznamo Isusa, ali će naša večna sudbina zavisiti od toga.
Pogledaćemo razgovor između Isusa i Nikodima: „Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Što je rođeno od tela - telo je, a što je rođeno od Duha - duh je. Nemoj da se čudiš što ti rekoh: treba da se rodite odozgo“ (Jovan 3:3-7).
Ako se ko nanovo ne rodi, ne može ni videti carstvo Božije, a kamoli u njega ući. Ovde Isus spasenje naziva nanovo rođenjem.
Pouzdavanje u Gospoda Isusa Hrista, da je primio našu kaznu na sebe, kada je poneo naše grehe na krst i da je umro i bio pokopan. Verovanje da je On potom ustao iz mrtvih za naše opravdanje i predavanje života u Njegove ruke, lično prihvatanje Njega kao svog Spasitelja i Gospoda i priznavanje Isusa kao takvog pred drugim ljudima, to donosi tako jaku transformaciju u duh čoveka, da je to jedno potpuno novo rođenje.
Kada se predate Isusu vi više nećete biti isti.
Ovo rođenje čini Bog posredstvom svog Duha u našem duhovnom čoveku.
Jovan je takođe napisao o ovome u prvoj glavi svog evanđelja: “Na svetu beše, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. Svojima je došao, i njegovi ga ne primiše. A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve volje - nego od Boga. “ (Jovan 1:10-13).
Isus je Bog, jedno sa Ocem i Duhom Svetim. Postao je čovek da bi nas spasio. Većina Ga na žalost nije prepoznala, zbog pogrešnih očekivanja. Ali oni koji su Ga prepoznali i primili, oni se rodiše od Boga.
Bog nije Otac svakom čoveku. On postaje otac, samo onih koji prime Isusa Hrista.
O tom primanju , sam Isus govori: “ Vidi, stojim na vratima i kucam; ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ućiću k njemu i ješću s njim - i on sa mnom“ (Otkrivenje 3:20).
Vrata o kojima On ovde govori su vrata našeg srca. Možemo da otvorimo svoje srce za nekoga ili da zatvorimo. Može da nam je stalo do Isusa i Njegovog dela spasenja za nas, za Njegovu poruku i ljubav po kojoj nas poziva da se predamo Njemu. On želi da nam sve oprosti da nas očisti od greha i da živimo naše živote na zemlji pod Njegovim Gospodstvom i u večnosti u carstvu nebeskom s Njim.
A možemo i zatvoriti svoje srce za Njega i Njegova nastojanja koja su za naše dobro i da odlučimo da ignorišemo sve to i da proživimo svoje živote u svojoj samovolji, ne priznajući Njegovo Gospodstvo.
Važno je da vidimo da On kuca na naša srca. Bog je ljubav i ne želi da nas prisiljava da budemo večno s Njim ako to ne želimo. Zato On kuca. On kuca na naša srca, kada čitamo Sveto Pismo, kada nam neko govori o Njegovoj ljubavi i poziva nas da mu predamo svoja srca.
Ali ako ko otvori vrata srca za Njega i pozove Ga unutra, On će ući i imaće zajedništvo sa tom osobom i sada i zauvek.
Ono što je fantastično jeste, to je da spasiti se ništa nije teže od otvoriti vrata svog doma osobi koja kuca i pozvati je da uđe unutra. Spasenje je dar od Boga, to se ne stiče teškim radom, već je poklon od Njega koji jednostavno trebamo primiti.
Uslovi za spasenje su ovi:
Čovek treba da čuje evanđelje da je Isus Hrist za naše spasenje umro na krstu podnevši kaznu za naše grehe, da je bio pokopan i da je vaskrsao. On živ i poziva ljude da mu se predaju.
Čovek treba da se pokaje od svojih greha i da poveruje u poruku o Isusu.
Treba da poželi da Isus dođe u Njegov život i da Ga očisti od greha i nadalje vodi.
I treba da otvori svoje srce na Isusovo kucanje i da Ga pozove unutra.
Ako se niste do sada predali Isusu, a želeli bi ste. Pročitajte prvo sledeću molitvu da bi ste se upoznali sa njenim sadržajem, a onda ponovite je Bogu i On će doći u vaše srce.
Ovo je model molitve koju koristimo da bi prihvatili spasenje od Boga:
„ Bože dolazim Ti sa verom da mi nudiš spasenje kroz Isusa. Ja verujem da je Isus umro na krstu sa mojim gresima na sebi, da je bio pokopan i da je vaskrsnuo iz mrtvih za naše opravdanje. Oprosti mi sve moje grehe i hvala ti što mi sada sve praštaš jer ja prihvatam veru u Isusa.
Isuse otvaram Ti svoje srce i pozivam Te da dođeš sada u moj život. Ja te priznajem Isuse, Ti si moj spasitelj i moj Gospod. Hvala ti Isuse što si sada došao u moj život. Oče hvala Ti što sam sada Tvoje dete i što je Isus u mom srcu po Duhu Svetom. Bože hvala Ti što si me spasio i molim te da me održiš na Svom putu do večnosti. U ime Isusa Hrista. Amin.“
Ako ste molili ovu molitvu iskrena srca sa željom da vam se sve oprosti i da budete spašeni i da budete u zajednici sa Isusom i Ocem nebeskim. Čestitam vam jer ste sada upravo u to zajedništvo ušli.
Razvijajte to zajedništvo sa Bogom. Uživajte u Njemu svaki dan.
Razgovarajte sa Bogom – to je molitva.
Hranite se Božjom rečju. To je naša duhovna hrana. Kao što je materijalna hrana neophodna za naša fizička tela, tako i duhovni čovek – ovaj tek nanovo rođen, ne može bez duhovne hrane.
Budite u zajedništvu s Božjim narodom, Njegovom istinitom crkvom koja veruje i poslušna je poruci evanđelja u Hristu Isusu. Kao što Bog male bebe smešta u porodici, tako i duhovne, nanovo rođene bebe smešta u duhovnu porodicu.
Krstite se. To je sklapanje saveza sa Bogom. To je vaša vanjska potvrda pred Bogom i drugim ljudima, da ste primili poruku spasenja sa verom i da predajete ceo svoj život bez rezerve Njemu, zato što verujete u Njegovu ljubav.
Svedočite drugima. Velika je radost kada skrenete nekog grešnika sa puta propasti na put večnog života. Celo nebo se raduje kada se samo jadan grešnik spasi.